moje pesme

 

 

pobeze jos jedan dan
bledim pogledima saram po sobi
nesto sam razmisljao da te nazovem
ali posle tebe cutanje mi je hobi

moja svakodnevica od onog aprila
kada je tuga odnela srecu
tudja je ruka slomila nasa krila
krenem drugoj a tvoja me slika pita gde cu

i tako dan za danom
mastam o nama,sreci i tebi
to sto sam uradio  jedina moja
nikad necu oprostiti sebi

ovo nije smelo da se desi
dani srece da postanu prasina zaborava
opet se pitam kako si,gde si
da li si plava ili i dalje crna,moja mala garava

znas da je puno tuge sedelo za mojim stolom
a malo srece kroz zivot mi proslo
nasu reku ispunili smo suzama i bolom
a dane srece crnim vremenom sto je doslo

e nemam vise sta reci
a ko ce i opisati sve ovo
ni srpski jezik nema toliko reci
za moju tugu moramo smisliti nesto novo